Maligne bolesti su zloćudni tumori. To su nova tkiva, delovi čovekovog organizma koji su se otrgli kontroli i počeli nekontrolisano da rastu i razmnožavaju se, uništavajući na svom putu zdrava tkiva.

Srbija je druga u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti. Svake godine od raka oboli 33.000 ljudi (podaci Instituta za javno zdravlje). Kod muškaraca se radi najčešće o tumorima pluća, prostate, želuca i debelog creva. Kod žena su najčešći tumori dojke, grlića materice, pluća i debelog creva.

Ova oboljenja su u malom procentu rezultat delovanja genetskih faktora, većim delom nastaju pod uticajem ponašanja i uticaja spoljašnje sredine. Međutim, u Sandžaku najveći uzrok nastanka malignih bolesti jesu posledice rata, kao rezultat delovanja osiromašenog uranijuma bačenog 1999. godine.

Najbolji način borbe protiv malignih bolesti je primarna prevencija – sprečavanje nastanka oboljenja putem uklanjanja štetnih delovanja ili putem uvođenja pozitivnog ponašanja. Istraživači procenjuju da bi se primenom svega onoga što se zna o prevenciji raka mogao sprečiti nastanak 2/3 slučajeva.

Međutim, prevencija raka nije uvek moguća: još uvek nam svi uzročnici nisu poznati ili nismo uvek u mogućnosti da ih izbegnemo. Zbog toga veliki značaj ima i tzv. sekundarna prevencija, odnosno, rano otkrivanje bolesti. Kada se bolest pojavi, uspešnost njenog lečenja zavisi na prvom mestu od proširenosti bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze.

Uočivši značaj malignih bolesti i važnost njihove prevencije, većina razvijenih zemalja i zemalja u razvoju krajem druge polovine 20. veka započele su masovne preventivne programe. Najznačajniji od njih su usmereni u borbu protiv duvanskog dima, pri cemu su u Srbiji uvedeni zakoni protiv pušenja na poslovnim i javnim mestima i na taj nacin se smanjuje delovanje nikotina na pasivne pušače. Takodje, programi su usmereni na promenu načina života (ishrana, fizička aktivnost) i redovne preglede (skrining programi).

Smail Alić, dipl. inž. šum.

Podijeli