Akademik Zukorlić istakao da mu je zadovoljstvo što na ovaj način mogu u Domu Narodne skupštine razgovarati i što Parlament Republike Srbije ima kapaciteta da čuje sve ove glasove koji su pretežno gorki te da to i pokazuje da vrata nisu zatvorena, zahvalivši se nadležnom odboru i svim organizatorima koji su omogućili da u Narodnoj skupštini iznesu svoje vrlo bolne stavove.

„Ako bi išta ili ako bi jedna tema postojala koja bi trebala da bude zajednička ili da ujedini vlast i opoziciju, to bi trebalo da bude ova tema i trebalo bi da u retorici i političkom diskursu vezano za ovu temu potpuno eliminiramo uobičajene razmjerice i obračune na relaciji vlade i opozicije, jer ovo nije tema na kojoj se trebaju sticati neki poeni, bilo sa jedne ili bilo sa druge strane. Jedan od ključnih principa za svako društvo u mikro ili makro sistemu jeste da se na najslabijima ljudskost dokazuje, ne postoje slabiji od beba i ovo nije jedno od administrativno-pravnih pitanja koja mogu biti na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, ovo je zadnja crvena linija ljudskosti cjelokupnog društva u Republici Srbiji iako se na tome padne, palo se na svemu, nema nama smisla sve ono drugo što činimo iz oblasti prava, ekonomije, raznih drugih naših sektora života. Ovo je nešto gdje se ne smije pogriješiti ili bar se ne smije napraviti greška kojom bi se zatvorila mogućnost sljedećeg koraka. Zato i upravo ovo naše današnje susretanje i sve ovo što čujemo pokazuje da imamo pravno-politički sistem koji ima kapaciteta da ne napravi grešku, ako je izostavljena javna rasprava u proceduralnom smislu i ovo je dio javne rasprave, hajmo ne zatvoriti ta vrata. Ja vjerujem da ljudi koji se bave ovim pitanjem sa pozicije Ministarstva pravde, iako smo mi profesionalci u politici, administraciji nije moguće da se svako pita i da imamo do kraja emocije koliko je potrebno ali ovo pitanje se mora izuzeti. Ja ne vjerujem da postoji neko zdrave pameti u ovoj Narodnoj skupštini kao ni u Ministarstvu pravde ko će dići ruku onako po inerciji i podržati to da se amnestiraju zločinci, kriminalci koji su učestvovali u otimanju beba, to ne može, ta vrata se ne smiju zatvoriti, tu ne smije napraviti grešku u donošenju zakona. „

Naglasio da je poenta u stvarnoj ljudskoj namjeri, prije svega ljudi iz Ministarstva, Vlade a potom i ljudi iz Parlamenta.

„Da zapravo pristupimo odlučno, da se napravi najbolji početni tekst a potom da zajednički kroz proceduru u skupštini djelujemo na njegovoj popravci. U tom pogledu moja preporuka je da se ne požuri. Na kraju krajeva šta to mi postižemo ukoliko predstavnici oštećenih ili oštećeni nisu zadovoljni, šta smo mi postigli? Napravili smo nešto gdje nije zadovoljan niko, ja znam da ne možemo nać satisfakciju, evo jedini sam danas ovdje muškarac ispred narodnih poslanika koji govori jer ispada samo da su nam majke odnosno žene te koje su senzibilne. Ovo pitanje ne može imati nikakvu partikulanost, ja znam da ne može postojati krajna satisfakcija za roditelje koji su izgubili svoje bebe ali može i nadam se da može postojati osjećaj da je ovo društvo i ova država učinili sve što su mogli i to je poenta.“

Možda ne možemo sprovesti sve istrage ali ćemo ih ganjati sto godina i nećemo odustati, da li ćemo izganjati ne znam ali ne smijemo odustati i kazati ne možemo-zaključio je Zukorlić.

Podijeli